Druge šanse nekad i nisu tako loše

Oznake

, , , ,

Mene Pariz nije oduševio. Eto. Rekla sam. Znam da to nije politički korektno za reći. Ali kad nije. Ne mogu reći da mi grad nije lijep, je, ali me nije oduševio. Nisam pala u nesvijest. Možda sam s 18 bila premlada da bih cijenila sve to što Pariz je. Možda je do toga što nit’ sam romantična nit’ sam u ljubavi. Ne znam. Zbog toga bih ga voljela opet posjetiti.

Od svih destinacija koje sam posjetila postoje još dvije koje me nisu oborile s nogu, a normalne ljude oduševljavaju. Venecija. Bila sam tri puta. Po ekstremnoj vrućini. Po optimalnoj temperaturi. Po ekstremnoj kiši i poplavi. Ništa. OK mi je. Ljepuškasta. Ali me ne oduševljava. Budimpešta. Ista stvari. Bila sam, također, tri puta. Ništa. Nastavi čitati

Neplansko-kampanjski

Oznake

, , ,

Srijeda je. 21:42h. Znam da tebi nije, ali meni trenutno je. Imala sam i ideju i vremena sedam dana da napišem ovaj post. Pa nisam. Pišem ga sad. U zadnji tren. Jer sad moram. Jer je sutra četvrtak. Iako je tebi već četvrtak. A četvrtkom u 10h mora biti objavljen. Realno, ne mora jer me niko ne tjera da bude tada osim same sebe, ali ako sam rekla svaki četvrtak u 10h, onda to znači svaki četvrtak u 10h.

Za zadaću iz njemačkog (C2 razina da ne bi bilo špakulacija, hešteg možemise) sam brat bratu imala 15 dana vremena. Fino polako. Malo po malo. I jesam. Fino brzo i sve odjednom noć prije. Jer imam vremena. Stignem. Sutra ću. Ma stignem i sutra ako počnem. Sutra sigurno. I dok to sutra ne bude dan ranije ništa od mene. A ja sam inače ful (ne preseravam se s tim ful, nego mi je to ostalo u upotrebi još od života u deželi jer ga Slovenci stalno koriste) organizirana. Ne znam na šta bi to ličilo da nisam. Nastavi čitati

Adidas – jedan, dva tri

Oznake

, , , ,

Mislim. Moram. Znam da su se svi raspisali i raskokodakali oko toga. I da već iz paštete iskače. Ali svejedno. Moram. Jer imam i ja svoje mišljenje o svemu tome. Po meni zdravorazumsko i jedino ispravno, ali jbg, živimo u demokraciji pa svako ima pravo na mišljenje. I kad nije zdravorazumsko.

Dragi čitatelju, bok. Ja sam Sonja i ja sam Lidlić. Od svih živih pomagala u kuhinji, preko skoro sve obleke za trening (znam, smiješno je, trening i ja u istoj rečenici), do vesti, hlača, sukanja, pidžami i šta ja znam čega sve ne. Svašta imam jer mi je lijepo, udobno, dugo traje i jeftino je. Neke stvari mi traju duže nego kad ih kupim u poznatim high street dućanima (jel’ se to tak’ fešnblogerski kaže?!) za tri ili četiri puta veću cijenu. Nastavi čitati

Čudna neka sorta

Oznake

, ,

Kod mene kod kuće se TV nikad nije smio paliti prije 19:00 h. A i onda sam morala pitati mamu jel’ smijem. Mamu, naravno, ne tatu. Postojala je samo jedna situacija kad se smio paliti i ranije – kad sam bila bolesna. Jer sam onda ležala u dnevnoj sobi u pidžami, pokrivena dekom, s balavim nosom, oblozima za skidanje temperature, ali sretna jer sam gledala crtiće. Ovih dana sam bila toliko bolesna da nisam čak mogla ni TV gledati u po’ bijela dana.

Zato sam ležećki drndala po mobitelu. Iskočio mi Bruno Šimleša i njegovo opletanje po Rvatinama pa sam pomislila evo i meni zgodne teme da i ja malo opletem. Onda sam krenula čitati komentare ispod tog njegovog spornog statusa na Facebooku i naišla na hrpu onih hejtera iza tipkovnice i tač ekrana kojima je sve to što je on napisao jedno obično smeće, ali su pročitali od prvog do zadnjeg slova kao što će i dalje nastaviti pratiti sve što Šimleša piše, iako je to sve glupo i iako je on isto tako glup. Pa sam i tu pomislila da opletem po tim hejterima. Pa sam se uzrujala. Pa sam se podsjetila zašto više ne čitam, ne gledam i ne slušam vijesti. Tako da neću. O nečem drugom ću. O nekom drugom. Nastavi čitati

Tom diplomom mo’š obrisat’ gu’icu

Oznake

, ,

Alergična sam od šeste godine. Grinje. Kućna prašina. Perje. Bila je i faza s mačkama i psima. Duhanski dim. Smeta mi i toplina. Nekako s godinama sam postala alergična na toliko toga da dobro da su mi dišni putevi uopće prohodni. Ljude koji konstantno kasne. Jesam. Neodgovorne pojedince. Jesam. Kelj. Jesam. Ljude koji svojom diplomom figurativno mašu svima drugima ispred nosa jer smatraju da su zbog toga pametniji i bolji od svih drugih. Jesam. O, kako jesam. Ospice mi izbiju.

Nedavno mi je opet neko rekao da to što sam ja završila je glupost, tečaj, da to može svako završiti. Nisam prvi put to čula. Nisam reagirala jer sam davno odlučila da se s budalama ne raspravljam i objašnjavam. Da. Slažem se. Moj faks bi mogao završiti svako. Svaki faks bi mogao završiti svako ako ispiša dovoljno krvi, trudi se i uči. Da ne izmišljam toplu vodu izjavom da faks ne završavaju nužno pametni, nego uporni. Ja sam svoj završila s lakoćom, nekome ko ne voli čitanje i pisanje bilo bi malo teže, ali bih ga mogao završiti. Moja prijateljica je s lakoćom završila medicinsku fiziku pa je onda još upisala i s lakoćom završila nešto što ja i dan danas ne znam točno kako se zove. Naravno da ti je lagano kad to voliš i leži ti. Završila bih ja i nešto drugo, vjerojatno ne s lakoćom, ali bi završila jer sam uporna. Nastavi čitati