Kako misliš normalna firma?!

Fino. Baš tako. Normalna. U zadnja dva mjeseca svakim danom upoznajem nove razine normalnoga i stalno se nanovo iznenađujem. A realno, ne bih se trebala iznenađivati jer ako je nešto normalno onda je normalno, nema tu iznenađenja. Onda pogledam oko sebe i vidim da se taj pojam normalnoga potpuno iskrivio i da je pod normalno potpalo ono što nije normalno. Nije ni čudo da nas onda normalno iznenađuje.

Postalo je normalno da ljudi ne mogu pronaći posao; postao je normalno da ljudi rade, a ne dobivaju plaću; postalo je normalno da se mlade ljude tretira kao balavce koji nemaju pojma ni o čemu pa se zato nad njima može vršiti mobbing i može ih se, da prostite, jebat’ u zdrav mozak; postalo je normalno da se ljude izrabljuje; postalo je normalno da se ljude koji su prešli 55. samo hoće strpati u penziju jer su stari. Sve se to događanja svaki dan i već smo na neke stvari toliko oguglali da su postale normalne. Nastavi čitati

Molim Vas, dvije baš-me-brigajuće šnicle

Meni je ta 18. bila strašno bitna. Dobit ću vozačku i dobit ću pravo glasa. E! Vozi ću auto i nekog će biti briga za moje mišljenje. Kad sam dobila vozačku, shvatila sam da to i nije baš nešto posebno pa sam se i dalje nastavila voziti vlakom. Shvatila sam da i to pravo glasa nije baš tako zanimljiva i zabavna aktivnost kako sam ja mislila. Ne da u to doba nisam imala mišljenje o politici, nego me bolilo uvo i za politiku i za to ko je na vlasti. Ja sam samo htjela biti bitna s tim da imam pravo glasa.

Nekako u to vrijeme bili su neki izbori na koje ja nisam htjela izaći jer me bolilo uvo (ono figurativno uvo), jer sam imala prljavu kosu i neću takva ići da me ljudi vide i jer do biračkog mjesta treba hodati cijelu jednu minutu, a to je previše hodanja. Mama i tata su me natjerali da idem i rekli su mi za koga da glasam s objašnjenjem da ne želimo da ona druga opcija pobijedi. Zaokružila sam šta su mi rekli jer šta me bilo briga. Nastavi čitati

Pismo 13-godišnjoj meni: Pobijedila si samu sebe

Znam. Ta 13. ti je najteža. Dio si popularnog društva u koje se, u stvari, ne uklapaš. Krenulo se izlaziti. I to ono hard core. Do 2-3 ujutro. Tebe to ne zanima pa lažeš da ti mama ne da. Da ti, ali da se u 21:30h vratiš kući. Krenulo se piti. Ti nećeš. Krenulo se pušiti. Ti nećeš.

Mušičava si. Tvrdoglava. Zajebana. Zlopamtilo. Neuredna. Čudna. Drugačija. Tiha. Mirna. Bojažljiva. Pasivna. Rastrgana. Sve si to. Te neke stvari će proći. S vremenom. S godinama. Neke neće. Neke će ostati. I treba da ostanu. Nastavi čitati

%d bloggers like this: