Oznake

, , ,

Znam. Ta 13. ti je najteža. Dio si popularnog društva u koje se, u stvari, ne uklapaš. Krenulo se izlaziti. I to ono hard core. Do 2-3 ujutro. Tebe to ne zanima pa lažeš da ti mama ne da. Da ti, ali da se u 21:30h vratiš kući. Krenulo se piti. Ti nećeš. Krenulo se pušiti. Ti nećeš.

Mušičava si. Tvrdoglava. Zajebana. Zlopamtilo. Neuredna. Čudna. Drugačija. Tiha. Mirna. Bojažljiva. Pasivna. Rastrgana. Sve si to. Te neke stvari će proći. S vremenom. S godinama. Neke neće. Neke će ostati. I treba da ostanu.

Najteža je ona borba koju vodiš sama sa sobom. Sama sebi si najgori neprijatelj. Kočiš samu sebe i ne možeš si pomoći. Ima tu i suza. Znam. Imaš to nešto u sebi protiv čega ne možeš. Nešto protiv čega se ne znaš izboriti. Jedino što želiš je uklopiti se jer, u tim godina, to je jedino što svi žele, a istovremeno ne možeš jer to zahtijeva da radiš stvari koje ne želiš i koje ne možeš raditi jer ti to nešto u tebi ne da. Uklapaš se, a ne uklapaš se.

Puno godina kasnije, nakon dugogodišnje borbe, propalih prijateljstava, razočarenja u ista, ružnih riječi od pojedinih ljudi, doći će trenutak, jedan događaj kad će ti biti jasno da je gotovo. Da je tvoja borba sa samom sobom završena. Da si pobijedila. Izborila se. Uspjela. Pronašla mjesta i ljude na kojima i s kojima se uklapaš. Da toga nije puno, ali da je dovoljno. Dovoljno za sreću.

Pobijedila si sebe tako što si pronašla granicu između toga kada trebaš ostati vjerna sebi, a kada je nužno da moraš ići protiv sebe. Nisi to, naravno, sama otkrila. Zato postoje roditelji. Da guraju. Jer na našu žalost ili sreću oni uvijek najbolje znaju i uvijek su u pravu. Išla si protiv sebe često i sa suzama u očima, ali su te gurali, a onda si s vremenom i ti sama sebe gurala jer si shvatila da moraš. Da moraš pobijediti to nešto što te koči. I dobila si tu borbu. I hvala ti na tom.

Voljela bih ti reći da ćeš s godinama biti manje mušičava, tvrdoglava, zajebana i zlopamtilo, ali ti to, nažalost, ne mogu reći. Ono što ti mogu reći je da ne samo da ćeš s vremenom postati uredna, nego ćeš oboliti od opsesivno-kompulzivnog poremećaja i hodati za ljudima koji će u tvom stanu tvoje stvari ostavljati tamo di im nije mjesto pa ćeš ih ti vraćati.

Ne mogu ti reći ni to da ćeš biti manje čudna i manje drugačija, ali ti mogu reći da je ovom mom današnjem, a tvom budućem svijet nužno potrebno čudnih i drugačijih ljudi.

Sanjaj. Samo i dalje sanjaj. Jer sve će ti se ostvariti. Ne baš onako kako želiš, ali će na kraju ispasti dobro. Vjeruj mi. Osim o tome da ćeš naći onog dečka. Keep dreaming.

Četrnaest godina u budućnosti, u trenucima velike egocentričnosti, bit ćeš jako ponosna na samu sebe. To je ono najbitnije što trebaš znati.

I ne brini se. Nećeš zauvijek ostati na visini 158 cm. Narast ćeš. Proporcionalno s tim rast će ti i kilaža. Nekad i obrnuto proporcionalno. Moram ti sad tu odmah nešto reći. Nikad nećeš biti mršava. Nisi ti od te sorte. Pomiri se s tim. A i previše voliš jesti.

I molim te, pazi kako hodaš. Ganjenje nogu će ti postati hobi.