Oznake

, , , ,

Majko mila, što je vruće! Ovo točno nije normalno. Ne može se normalno ni disati, a ne funkcionirati. Došlo je vrijeme kad se rerna i usisavač pale na jesen. Prevruće je. Da se bar malo salca hoće otopiti od te vrućine. Ali neće. Ni gram. E sad, kad smo to raščistili možemo na ozbiljnije teme.

Vrućina je podnošljivija uz bazen ili more. Doduše ne uz bazen u kojem je voda 30 stupnjeva, ali potejtou potato. Ali ne valja ni kad je more hladno. Tako da nikad ne valja. Ali je podnošljivije nego u asfaltu. Termala sam se cijeli produženi vikend. S mamom i tatom. Znam. Strašno. Sa skoro 27 godina ići s mamom i tatom u terme. Ko to normalan ide?! Evo ja. Ali ja nisam normalna. Kažu.

Idem na koncert Zdravka Čolića s mamom. Svašta! Nisam ja normalna.

Obožavam čitati. Garant neka mutava! Nisam ja normalna.

Učim strane jezike. Samo uči! Nisam ja normalna.

Idem na jogu. Sekta! Nisam ja normalna.

Predebela sam. Pogledaj ju! Nisam ja normalna. Sve čekam, ali nikako još da me optuže da sam premršava.

Imam celulita. Na šta liči! Nisam ja normalna.

Ne oblačim se baš ženskasto. Vidi je! Nisam ja normalna.

Nisam se nikad napušila (ni cigareta ni trave) niti napila. Booooože, ova se ne zna zabavljati. Nisam ja normalna. Ali kada se ta ista ova popne na stolicu i pleše potpuno trijezna opet nije normalna.

Iako volim plesati i veseljak sam, radije ću izlaske do ranih jutarnjih sati zamijeniti filmom ili knjigom kod kuće. Penzić! Nisam ja normalna.

Sa skoro 27 godina nemam dečka. Nisam ja normalna. U stvari zadnjeg dečka sam imala kad su mobiteli bili crno-bijeli i imali tipke što praktički znači u Jugoslaviji. Nisam ja normalna.

Znaš šta?! Ne boli me uvo. Ni đon. Ni dupe. Ni briga. Ne, ne. Ove fine stvari smo prevazišli. Boli me k****. Ajmo reć da me boli klinac jer sam ja fina cura, ali me u stvari ne boli klinac, nego me boli ono drugo i jedino ta riječ može dovoljno dramatično opisati koliko me boli. Neka sam još 100 puta nenormalnija!

Na mene te etikete nisu djelovale ni sa 17, a pogotovo ne sad sa skoro 27. Problem je što na neke djeluju. A ni bi trebalo. Ne postoji skala (ne)normalnosti. Normalno je nešto što je trenutno moderno, a ako si izvan toga, onda nisi normalan niti moderan. Ali si svoj. A to je, u današnjem svijetu, najteže biti. Ali je i najljepše.

Svašta meni nije normalno. Puno bi tu bilo teksta. Ali. Moje normalno nije nečije drugo normalno. Voljela bih da ljudi to mogu shvatiti. Ali ne mogu. Ako ti je nekad neko kaže da nisi normalan, shvati to kao kompliment. To ti kaže jedna nenormalna. Jer s vremenom shvatiš da većini ljudi nećeš nikad valjati i uvijek će ti naći nešto po čemu si nenormalan. Ti ljudi su nebitni. Bitni su samo oni koji stoje pored tebe u cijeloj toj tvojoj nenormalnosti. A njih će uvijek biti. Malo, ali dovoljno.