Oznake

, ,

Bio jučer. Kako je 27.7. puno lakše zapamtiti od 26.7., čestitke primam i danas. Primam ih i 25.7. jer je očigledno i to lakše zapamtiti od 26.7. Imam čak prijateljicu koja ima mantru da joj prijatelj ima rođendan 25.7., a ja dan poslije. Neko bi pomislio da je prijatelj bitniji od mene. Zato sve Ana pamte moj rođendan jer isti dan imaju imendan. Skoro sam i ja imala dva u jedan, ali moj tata je, pametno, zaključio da se svi zovu Ana pa neću i ja.

27. Zadovoljna sam tom brojkom. Sviđa mi se. Nekako zvuči ozbiljnije i pametnije od 26. Ozbiljnosti imam i previše, ali pamet uvijek dobro dođe. Ono što mi se ne sviđa je to što sad moram mijenjati koncept predstavljanja na svim stranim jezicima koje govorim. I tako svake godine. Momentalno ću shvatiti imperfekt prezenta konjuktiva drugog bilo kojeg jezika, ali zapamtiti brojeve neću. Kao pravo dijete dvoje matematičara. Twenty seven. Siebenundzwanzig. Veintisiete. Ventisette. Sedem in dvajset. Nije loše.

Kad sam bila mlađa, ljudi s 27 su mi bili odrasli, ozbiljni, odgovorni, ljudi koje rade, imaju svoja primanja, kupe si šta hoće, idu gdje hoće, izgledaju starije, tj. kao da ima 27, lijepo se oblače. Sad kad sam ja u tim godinama, uopće sebe tako ne doživljavam. Iako, realno, takva i jesam i možda me neko deset godina mlađi od mene tako i gleda. Nedavno sam, napokon, dobila i komentar da izgledam kao da imam 27-28 godina. Jedva sam to dočekala jer mi nije laskalo to što su mi, oni koji me ne znaju, govorili da imam 23-24 pa su me mnogi smatrali balavicom koja nema pojma ni o čemu.

Čudno je to kad dođeš u te neke godine za koje si mislio da su jako daleko. Zamišljaš se da ćeš biti ovakav i onakav i da ćeš biti tu i tamo i imati to i to, a ispadneš totalno drugačiji, u situacijama za koje si rekao da se tebi nikad neće dogoditi, s ljudima s kojima s mislio da se nećeš nikad družiti. Zato nikad nisam htjela biti mlađa nego što jesam. Zato što mlađa ja nije imala pojma. Zato se veselim ovoj starijoj meni.

Znaš kako kreativni ljudi čestitaju rođendan rečenicom da ti žele sve ono što si sam želiš?! Sad s 27 sam pametnija nego s 26 pa sam zapitala samu sebe šta si ja to želim za 27. rođendan. Na pamet su mi odmah pale dvije stvari. I onda mi više ništa nije palo na pamet. Ne znam da li to znači da sam stvarno pametnija pa mi se popis želja smanjio ili mi treba ginko jer me mozak više ne služi najbolje pa se ne mogu ničega sjetiti.

Želim si da budem zdrava. Znam da je to nešto na što ne pomisliš prvo kad si mlad i lud i da si to želiš tamo za neke kasnije rođendane, ali kad imaš moj zglob, i koljeno, i leđa samo želiš da se i to malo što radi ne raspadne i da te posluži bar još malo.

Želim si putovanja. Što više, to bolje. Na raznorazne destinacije. Samo da je nekud ići. Istraživati. Upoznavati. Lutati.

Ostalo mi ništa ne treba. Sve imam.

Ova 27. bi mogla biti dobra godina.