Nemam ni naslov

Ovo je 50 post. Što je prilika za napisati nešto pametno i bitno. A ja nisam nikad radila ono što se od mene očekivalo pa neću ni sad. Čak naprotiv. Bit ću strašno kratka. Nije mi to bila namjera. Napisala sam cijeli post, postavila ga i ugasila komp. Krenula sam spavati. Pa sam opet upalila komp i izbrisala cijeli tekst. Nisam bila zadovoljna s tim što sam napisala. Ni malo. I nisam ga mogla takvog objaviti. Naforsiranog. Nedorečenog.

I znaš šta?! Mislim da je to oke. Nekad jednostavno ne ide. I ne možeš. I treba ti pauza. I to je u redu. Treba stat. Odmorit. I reć sad ne mogu. Ne ide. A ne vrijedi forsirati. I neću. Jer ne vrijedi. U ovom 50. uzimam pauzu. Jer mi treba. Dok sad ovo pišem sati je 2:38 h. Četvrtak ujutro. Umorna sam. Jedva gledam. Gladna sam. Žedna sam. Jednostavno mi ne ide. Inače rijetko. Ali trenutno ne ide.

Sljedeći tjedan će bit bolje.

 

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: