Oznake

,

Idem ja u ponedjeljak onako odmorna, naspavana, poletna i bez gunđanja na posao ko što se ide ponedjeljkom. I prođem više od pola puta i shvatim da sam zaboravila ponijeti vrećicu s hranom. Što je podrazumijevalo dvije kriške banana breada za doručak, dvije voćke za međuobrok prvi, tijesto sa sirom i salata za ručak i sirova zdrava čokoladica koju sam sama pravila za međuobrok drugi. I jasno vratim se nazad kući po to. Kolega sleš prijatelj s kojim idem svaki dan na posao me gledao ko da nisam normalna i tri puta me pitao jel ću se ja stvarno vratiti kuć zbog hrane.

Naravno da hoću. Moja prijateljica A se ne bi vraćala jer je ona normalna, ja sam se vraćala jer nisam normalna i jer volim jest. Ima nas takvih. Neke smo normalne. Neke nismo. I svima nama, kakve god da jesmo, sretan ovaj naš dan. Dan žena. 8. mart. Nećemo sad ovdje raspravljat o tome da li ovo treba slavit il ne, simbolika il ne, feminizam, zašto muški nemaju svoj dan iako imaju onaj neki za koji niko ne zna kad je, muški su svinje i tako to. Ja bi nešto drugo.

Iako nas statistički ima malo više nego muškaraca, iako i živimo dulje od njih, što je vjerojatno čisto iz inata, živimo u muškom svijetu. Ima ih divnih, ima ih smeća. I na ta smeća se žalimo. I treba da se žalimo. I trebamo se izboriti za sebe. Ali nisu nam oni najveći problem. Najveći problem smo jedna drugoj. Podmećemo si noge. I to jako često.

Najgore noževe u leđa su mi zabile žene. Svaki put. Neke su bile prijateljice. Bar sam ja mislila da jesu. I nije mi bila jasno zašto. Dok mi drugi nisu rekli. Iz ljubomore. A meni opet nije bilo jasno. Zašto bi iko ikad bio ljubomoran na mene?! Jednoj je smetalo sto sam ja mršava, što je smiješno jer nisam. Drugoj je smetalo što sam ja ljepša od nje – ajd šta to uopće znači?! Trećoj su smetali moji Erasmusi. Četvrtoj što sam si kupila bolji mobitel nego što ona ima. Petoj što puno putujem. Šestoj što sam upisala doktorat. Pogađalo me to kad sam bila mlađa, sad ih samo želim pitati – dobro jeste vi normalne?! Zato i imam jedva tri i pol (da, N, ti si pol jer si mala, ali vrijediš ko 100) prijateljice. Jer ljubomorne žene su zlo. I rade pizdarije. I gadosti. A ja za to nemam ni vremena, a više ni živaca.

Ja sam svakakva, i prva ću popljuvat sama sebe, ali u životu, evo u svih ovih skoro 28 godina, nisam nikad bila ljubomorna ni na jednu ženu. Ni na koga u stvari. Jer ne razumijem taj koncept ljubomore. Probali su to i momci i svaka čast na trudu, al jedino će ti uspjet da mi se zgadiš ti, a ne ta cura. Moja prijateljica se ove godine udaje za divnog dečka s funkcionalnim mozgom u glavi što se, vjeruj mi, više ne nalazi tako lako. Meni je drago zbog nje jer je to njen život i njena želja. Kad mi je ona polovična mala prijateljica dobila master u Nizozemskoj, bila sam sretna zbog nje jer je to bila njena želja. Kad mi jave da negdje putuju, bude mi drago zbog njih jer su to njihove želje. Ne moje. Ja se ne želim udat, trenutno ne, a i šta sve hoda po ulici i koncept s nikad se čini sve primamljiviji. Ja nisam htjela ići na master u Nizozemsku. Ja kad negdje želim putovati, otputujem. Jednostavno. Njihove želje su njihove želje. Moje su moje. Čak i kad se preklapaju, meni je drago zbog njih. Čak i kad one dobiju, a ja ne. Nisam ljubomorna jer mi to nema smisla.

Ajd nemojmo to radit. Ajd lijepo vas molim. Ko žena ženu. Ajmo bit dobre jedna prema drugoj. Ajmo bit jedna drugoj motivacija. Ajmo pomagat jedna drugoj. Ajmo bit potpora jedna drugoj. Jer svaka od nas zasebno može napravit čuda, a šta tek možemo napravit kad se udružimo. Ni ono muško smeće nam neće ništa moći. Ima dovoljno svega za svaku od nas.

Taman posla trošit vrijeme na ljubomoru. Jer to izjeda. Iznutra. Onako polako. Želiš putovat?! Zaradi, uštedi,  odaberi destinaciju i idi. Želiš upisat doktorat?! Odaberi koji, prijavi se, pripremi za prijemni i upiši. Izvoli lijepo smislit šta želiš, stavi na papir ako će ti biti lakše i onda izvoli zasukat rukave. Nema ništa na lijepe okice. Mislim ima, al to ti u životu ne treba. Nekad će ti te okice malo i pripomoći, ali ako misliš da ćeš nešto postići bez da se zaprljaš, onda se momentalo skini s droga na kojima si. Jer te na koje si ljubomorna su gazile po trnju da ostvare ono što žele.

Ja sam trebala bit Igor. I kad trebam depilirat noge, vrlo rado bi da jesam. I zanima me da li bi Igor bio visok na Dalmatince ili nizak na Baranjce. Drugo me ništa ne zanima i ne bi da sam se stvarno rodila kao on. Jer, iako smo mi žene skupe za održavanje jer to esencijalnih troškova, to jede, to pije, to treba obuć, to treba obut, to treba isfrizirat, to kupuje knjiga, lijepo je bit žena. Nenormalna. Normalna. Luda. Nedokazna. Tvrdoglava. Komplicirana. Jednostavna. Blesava. Ozbiljna. Jaka. Plačljiva. Mušićava. U štiklama. U patikama. U pidžami. U odijelu. Ofarbana. Neofarbana. Našminkana. Nenašminkana. Svakakva takva.