Dijete novosadskih studenata

Godine 1973. jedan 19-godišnjak iz malog sela u Baranji upisao je matematiku na PMF-u u Novom Sadu. Iste godine i isti fakultet upisala je i jedna 19-godišnja Osječanka. Četrnaest godina kasnije, s tada skandaloznih 33, su se vjenčali. Tri godine kasnije, s tada skandaloznih 36, su skoro dobili sina. Crno i dlakavo stvorenje. Na jednoj slici u crvenim hlačama, žutim hozn tregerima i bijelom majicom izgleda ko pravi dečko. Ali ipak cura.

Od malena su je puno vukli u svoj studentski grad. Nije ni čudo da je od svoje 12. vikala da će samo tamo studirati. Sa svojih 19 je promijenila mišljenje. I nije joj žao. Ali nekad se zapita. Vrlo rijetko, ali ponekad. Šta bi bilo da je bilo. Ali nikad ne bi ništa mijenjala. Jer Novi Sad joj je blizu. A Novi Sad je uvijek dobra ideja. Pogotovo za vikend.

Luda, zbunjena i normalna. Njih tri. Preko Bogojeva. Put do tamo drž gaće jer zbunjena šoferka vozi ko na steroidima i jer je cesta zadnji put obnovljena nikad. Jedu se kiflice koje je jedna mama napravila i spakovala, sluša se CD koji je prijatelj spržio baš i isključivo za putovanje u Novi Sad. Red Hot Chili Pepers. Može! Petar Grašo. Može! Neda Ukraden. Ma može! Stiže se puno ranije nego normalni ljudi. Prognoza je opet bila totalno točna pa od najavljene kiše je sijalo sunce. Odlično.

Prva postaja Petrovaradinska tvrđava. Šetnjom do tamo. I do gore. Što znači da dvije Poludalmatinke moraju prvo sjest. Limunada od zove (#bazge) s pogledom i ne može bolje od toga. Tek kad se malo odmorilo ide se okolo u šetnju.
IMG_2057
IMG_2136

Dolje se žuri jer si gladan. Odlučeno je da se jede u Lazinom Salašu u Ulici Laze Telečkog. Ulici u kojoj je jedan roditelj novosadski student živio prije puno godina. U Lazinom Salašu se jako dobro jede. I jako je lijepo uređeno.
IMG_2064

Najelo se. I ne može se više. Što je sinonim za idemo na sladoled. U Crnu ovcu. Jer Crna ovca ima predivnoće od sladoleda. Zmaj Jovinom i Dunavskom, s kojim škicom na neke od trgovina, dolazi se u Dunavski park. I tamo se onda sjedi. Gleda u zelenilo. Priča o pričama koje mogu pričati jedna luda, jedna zbunjena i jedna normalna. I sjedi se. U gradu si, a opet nekako u svom tom zelenilu kao da i nisi.
IMG_2066
IMG_2069

Prije odlaska u apartman treba ići u šoping centar Big jer ima jeftinih samostojećih grudnjaka pa navali narode. Jest da ćeš onda nosit srpski grudnjak, al sve je to za ljude. Ovaj. Žene. Poslije raspremanja u apartmanu potrebno je u stomak ugurati još jednu poslasticu – palačinke u Balansu. U 11 sati navečer jer svi znamo da su palačinke tad najbolje. Dijete novosadskih studenata matematike je platilo sve tri. Dijete nije znalo izračunat koliko je to kuna. Jer nije moguće. Ali ipak je. Oko 35 kn sve tri više nego poštene palačinke s Nutellom, plazmom i višnjama.

Nakon toga se ne ide partijat jer su luda, zbunjena i normalna stare i spava im se. Luda nije spavala ništa jer normalna, koja je inače čist normalna, hrče. Luda ne može spavat kad neko hrče u zgradi pored, a ne u sobi pored. Al šta sad.

Ujutro se ide na kavu u Zmaj Jovinu i doručkuje se štrudla s višnjama koju je ona ista mama napravila. Onda se ide u šetnju, po trgovinama i na sladoled jer se nakon štrudle od višanja za doručak svakako preporuča jesti sladoled.
IMG_2116
IMG_2118
IMG_2101

Vikend se završava šetnjom Limanom i Sunčanim kejom. A dijete se opet zapita kako bi bilo da je bilo. I da tamo 70 i neke nije bilo, ne bi bilo ni nje.
IMG_2122

Nazad se vraća jednako držgaćeški. S istim CD-om. I u tišini. Umorile se žene. Staje se u Bogojevu. Treba obavit šoping. Prvo supermarket pa apoteka. Jeftinije je. Na granici je gužva. Jer je jeftinije. Al bitno da nama u nogometu ide.

Ja sam jedna od onih sretnijih. Imam četiri kuće. Beli Manastir – grad u kojem sam odrasla i živjela veći dio svog života. Osijek – grad u kojem živim zadnjih osam godina. Klagenfurt – grad koji je formirao osobu kakva sam danas. I Ljubljana – grad koji me našamarao i naučio da to što misliš da nešto u životu ne želiš, ne znači da to nije upravo ono što ti treba. Ali i taj Novi Sad je nekako kućast. Iako nisam nikad u njemu živila. Ali je nekako ko kuća. Jer pogled s Petrovaradinske tvrđave je malo ljepši od svih drugih pogleda. Jer je Zmaj Jovina malo punija ljudima od svih drugih ulica. Jer je zrak u Dunavskom parku malo bolji od svih drugih zrakova. Jer se u Novom Sadu malo bolje jede i pije nego u drugim gradovima. Jer divan je to grad. Jer divni su to tamo ljudi.
IMG_2075

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: