Oznake

, , , ,

Sretan četvrtak. Maldivima sretan Dan neovisnosti. Svim Anama sretan imendan. A meni sretan rođendan. I Mick Jaggeru. I Helen Mirren. I Kevinu Spaceyu. I Sandri Bullock. Ali najviše meni. Sretan mi 28. I pozdrav svima iz Kölna.

Ovo je parna godina. Ja sam preznovjerna i letim avionom samo parnim godinama. Nisam, lažem, ali se do sada stvarno potrefilo da sam svaki put letila na parnu godinu. Tradicija se nastavlja. Pa sam tako ove godine počastila sebe od sebe za sebe. Ne avionom. Već putom. U Köln. Pitali su me ljudi šta ću u Kölnu. Ja stvarno ne znam zašto su me to uopće pitali. Ko da me ne znaju. Ja idem di oću, a često tamo gdje niko neće. U Kölnu ima svega, a čega svega ću napisati kad se vratim.

Sad nije bitno di sam putovala. Nije bitno ni kojim prijevoznim sredstvom. Bitno je kako. Bez prtljage. Mislim ne skroz bez prtljage, ali bez prtljage koja ide dolje u avion. Ljudima je to možda normalno. Meni je dramatično. Jer na put se nosi minimalno troje patika. I neseser s kozmetikom s kojom bi se moglo trackat svih 190 ljudi u avionu. Sedam dana. Plus svi članovi posade.

Zašto sam ja odlučila ovako meni dramatično putovati?! Zato što sam, kad ja plaćam, škrta. Našla sam prilično jeftinu kartu. Bez prtljage. A za 50 eura, koliko se nadoplaćivao kofer od 23 kile, ja si kupim nove patike koje neću nosit na put jer mi ne stanu, ali ću ih imat. I zato što mi realno za peta dana puta ne treba kofer od 23 kile. I zato što se hoću naučiti pametno pakirati i prestati biti opterećena stvarima. A 28. rođendan je dobra prilika da se to nauči.

Mozgala sam jedno vrijeme hoću ja to moći jer mi je zdrav razum govorio da se za pet dana sve potrebno može spakirati u ruksak, ali sve patike su mi vikale da ih ponesem. A kako ću pobogu svu kozmetiku potrpati u dozvoljene količine?! Sva sreća pa u životu imam Žanu, a Žana je zdrav razum i Žana je presudila. Žana je u stvari zaslužna što sam se na ovo odlučila. Žana će, jasno, bit kriva i ako mi nešto bude falilo.

Racionalno i promišljeno sam se spakirala. Ruksak i ručna torba. To smije ići gore u avion sa mnom. Shvatila sam da mi ništa živo u stvari ne treba i da me baš boli briga jer idem na godišnji. Briga me i za kozmetiku, i šminku, i da li bi one patike koje nisam ponijela bolje išle na neku kombinaciju. Na kraju je u ruksaku bilo još mjesta pa me bilo strah da sam malo s tim briga me pretjerala. Ali nisam. Jedne jedine patike na meni. Kozmetike dovoljno samo za mene i eventualno mog susjeda u avionu. Točno robe i veša koliko je potrebno za pet dana i četiri noćenja. Bez dodatnih stvari za svaki slučaj jer niko ni ne zna koji su to slučajevi. Nema guranja kofera. Nema odlaska na aerodromske šaltere. Može se. Bez dramatike.

Sve skupa u životu provela sam preko šest tjedana u Njemačkoj. Preko ljeta. U Berlinu sam hodala u baloneru u 8. mjesecu. U Frankfuru sam na haljinu nosila debele štrample u 7. mjesecu. Tako sam se ovaj put racionalno spakirala za njemačko ljeto. To nije podrazumijevalo ovih 34 stupnja vani! Iako sam ja ponijela kratku haljinu na tregere. To je super praktič ako si fino žensko i fino sjediš. Ne ako si ja. Pa sam ja otišla u H&M i kupila si kratke hlace. Uz to nisam morala kupit još i kratku majicu i košulju, ali sam kupila. Žana je kriva. I imam mjesta u ruksaku.

I tako eto mene ne na moru u sred ljeta ko svi normalni ljudi. Slavim 28. rođendan. I ponosna sam na sebe. Ne onako umišljeno, nego onako lijepo. Onako kad znaš da si se borio sam sa sobom i da si pobjedio sam sebe. Nisam ja mislila da ću ikad moći putovati sama. Pa pogle me. Nisam mislila da ću moći putovati bez kofera punog potrebnih i nepotrebnih stvari. A evo me mogla sam.

Kad sam bila puno mlađa, često sam razmišljala kako kad moje kumče bude imalo 20 godina, ja ću imati 28. Te godine su došle. Ona mala balava koja je gola stajala u crkvi i čekala da ju potope u vodu, a u slobodno vrijeme ganjala golubove i smijala se ko lud na brašno, danas je odrasla i još malo ima 20 godina. Ja 28. A činilo se tako daleko.

Nedavno sam se, nakon dugog vremena, onako za prave pogledala u ogledalo. Ne onako kao svako jutro i veče kad pazim da si ne iskopam oko stavljajući i skidajući leće ili da se pristojno našminkam i skinem šminku. Ne tako. Onako za prave. Sam sebe u oči. I primijetila sam nešto čega nije bilo. Bora oko očiju. Bora smijalica. I samo si to želim za ovaj rođendan. Sve ostao imam.