Road trippin’ s mamom i tatom

Kalispera. Dobro veče. To je jedino što znam reć na grčkom. I malo me sramota zbog toga. Mada ovdje gdje sam ja priča se srpski da te ceo svet razume, a ja pripadam onoj struji koja smatra da su hrvatski i srpski jedno te isti jezik tako da ja sve razumem i mene svi razumeju i skoro ni jedan drugi jezik mi ne treba. U Grčkoj sam. Skoro sam mogla ne bit u Grčkoj, ali sam se utrpala.

Bio je negdje peti ili šesti mjesec kad je mene moj ženski roditelj nazvao i rekao da ona i muški roditelj u devetom mjesecu idu u Grčku. Ja sam oduzela nastavak -u i dodala nastavak -emo. Idemo. Jer situaciju u kojoj njih dvoje idu na deset dana u Grčku, u kojoj ja nisam nikad bila, i još uz to se zaustavljaju u Makedoniji, u kojoj ja isto nisam nikad bila, a ja tih deset dana provodim u Osijeku je nedopustiva situacija.

Tri Nedića. Jedna Opel Corsa. 1.000 km. Polazna stanica je Beli Manastir. Zaustavljanje u Osijeku da se ukrca najmlađi član. Pravac Tovarnik/Šid i pravac autoput za Beograd. Mi popirilično često idemo tim autoputom i majkemi svaki put je sve gori. Mislim zavisi kako gledas. Ako gledaš da je to truckanje dobro kao masaža protiv celulita ili za dobit upalu malog mozga, onda je dobar. Kasnije je put malo bolji, a mi nastavljamo prema jugu Srbije. Najmađi član dobiva kao i uvijek najgori dio puta i preznoji se jedno 876 puta jer tu nije autoput, krivina na krivi je, uzbrdo, nizbrdo, hrpa auta, ali meni je rečeno da izgledam ko da ne znam vozit pa je u biti sigurno do toga. Pauza se pravi u Motelu Predejane u blizini Leskovca. Ovo stajalište su nam preporučili jer je navodno vrlo poznato i obavezno se tamo staje na klopu na putu prema Grčkoj. Domaća teleća čorba s isto tako domaćom lepinjom za smiješne pare. Može!

Iako je sezona prošla, ipak je pomala gužva na izlazu iz Srbije i ulazu u Makedoniju. Ali ulazimo bez većih problema. U 16. zemlju na mom popisu. Moram ovdje naglasiti da je vožnja kroz južnu Srbiju i Makedoniju orgazam za oči. Oči koje su izmaltretirane lećama, naočalama, vječnosatnim buljenjima u kompjutere, televizore, mobitele, tablete. Priroda je predivna. Nemoj samo orgazme doživljavat dok voziš. To je samo namijenjeno suzovaču i galeriji. Čim smo ugledali rijeku Vardar morali smo stati da ja slikam da mogu reć da sam sad za stvarno bila od Vardara pa sve do Triglava. Iako to nije baš politički korektno za reć, ali ja nisam ni politična ni korektna tak da ja smijem. Stižemo na jug Makedonije. U mjesto Negotino. Naš cilj za prvi dan.

1
2
Drugi dan naspavani nastavljamo dalje. Brzo stižemo na granični prijelaz Gevgeliju. Granični prijelaz za koji sad svi znamo budući da se 2015. godine proslavio kao sporan granični prijalaz u onoj velikoj migraciji migranata. Vrlo brzo izlazimo iz Makedonije i ulazimo u Grčku. 17. zemlju na mom popisu. Put kroz Grčku je zanimljivo iskustvo jer malo-malo plaćaš putarinu, cestarinu ili pitajbogašta jer u stvari nemaš pojma šta plaćaš. Euro i dvadeset vamo. Euro i osamdeset tamo. Pa onda opet euro i dvadeset. Pa onda dva eura i dvadeset. A put je takav da bi oni tebi trebali platit da se njime voziš. Ja sam vozila točno 15 minuta, stala na prvo neko nazovimo ga parkiralište, izašla iz auta i rekla nek vozi dalje ko god hoće, ali ja neću. Rupa na rupi. Jedna traka u jednom smjera, druga traka u drugom smjeru, a četri auta voze paralelno jedan s drugim. Jer Grčka.

Kako smo se vozili kroz Grčku gledam ja na sat u autu i gledam ja u moj sat na mobitelu i nešto tu ne štima. Ili jedan kasni ili je drugu uranio. Jer mi nije bilo logično da smo ušli u drugu vremensku zovu. Pa sam išla pitati Google jer je Google puno pametniji od mene i Google je rekao da ipak jesam u drugoj vremenskoj zoni. Jedan sat unaprijed sam od vas. I ništa mi se to ne sviđa jer je čudno i ne znam koliko je na kraju stvarno sati i imam psihološki efekt da mi dan brže prolazi i da će mi zbog toga godišnji brze proći.

Prošli smo svih 1.000 km i stigli na naš ultimativni cilj. Turističko naselje Olympic Beach iliti na grčkom Olympiakí Aktí. Našli smo apartman bez većih problema. Jel’ se sjećaš kako sam navela da mi skoro ni jedan drugi jezik osim srpskog ne treba?! Vlasnik apartmana koji nas je dočekao je Sergej. Sergej je Rus. Sergej dosta teško priča engleski. Osim engleskog ja pričam još dva svjetska jezika koja su mi u ovoj situaciji niš korsti. Muški roditelj je preuzeo komunikaciju. Jer muški roditelj priča ruski. Ko da ga priča svaki dan.

Dok smo čekali da se smjestimo ja sam odmah išla do mora i zato sam na ovoj slici obučena ko da ne idem na more. Izula se i pravac noge u vodu. Voda je u redu. Ni topla, ni hladna. Plaža je u redu. Nema čovjeka na čovjeku. Čak mi je i pijesak u redu. Iako ja sa stajanjem na pijesku imam problem. Išli smo u obližlji Lidl, kako bi se opskrbili hranom za idućih deset dana, koji se nalazi u tri kilometra udaljenoj poznatoj Paraliji. I ne bi mi bilo na odmet osnovno znanje grčkog je sve živo piše na grčkom. Tu i tamo nešta na engleskom. Kupili smo svašta, samo šta nismo sigurni da smo kupili sve što smo trebali jer niš nismo razumeli.

3
Ostajem ovdje deset dana. Čitat ćete još kako je. Za sad je lijepo. Toplo. Miriši na more.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: