Pozdrav Osijeku

Pozdrav iz Zagreba. U biti iz Novog Zagreba. Ja sad tu živim, tj. mislim da živim. Jer moj mozak još uvijek nije procesuirao tu informaciju. I ne znam kad će ju procesuirat.

Kad sam se prije devet godina, teškom mukom, iz Belog Manastira preselila u Osijek, ni na kraj pameti mi nije bilo da ću se s njim tako teško oprostit. Ja sam hladna, neosjetljiva i nenjonjasta osoba i kao takva sam noć prije selidbe iz Osijeka u Zagreb plakala. Ridala bolje rečeno, al to neću nikad priznat da sam radila pa ćemo se pravit da se nije ni dogodilo.

Mic po mic uvukao mi se Osijek pod kožu. Postao puno više od samo službene adrese na osobnoj. Postao je dom. Dom koji sam užasno zavoljela. A i nama kozmopolitima koji si svagdje možemo napraviti dom, ponekad se od nekog teško oprostiti.

Falit će mi osječka mirnoća. To će mi najviše falit. Taj polaganiji tempo života. Nema tu bezglavog užurbanog hodanja po gradu

Falit će mi to što pješke i biciklom dođeš di oćeš za ništa vremena. To će mi užasno falit.

Falit će mi moje šetnja sa mnom oko mostova i do Zoološkog.

Falit će pogleda na moju najdražu ulicu. Aleju lipa. Europsku aveniju.

Falit će mi parkovi.

Falit će mi da i nakon toliko godina upoznajem nove dijelove grada.

Falit će mi palačinke u ČinkOSu. Sladoled u Petru Panu. Kolači u Slasti. Kesten pire u Hotelu Osijek. Hamburgeri u American Baru. Fiš u Slavonskoj kući. Kave na terasama u Tvrđi. Falit će mi svo iće i piće koje Osijek nudi.

Falit će mi moji ljudi s pije. Filakovi s Divaltove. Bođirković s Feđike.

Falit će mi moji treninzi u Centru osobne moći. Moja joga trenerica koja mi je spasila kljakavost.

Falit će mi kouzi atmosfera osječkog HNK i kina Uranija.

Falit će mi osječki govor koji tvrdim da nisam pokupila pa onda kažem pija.

Falit će mi zvuk kamiona za odvoz smeća u Istarskoj. Srijedom oko ponoći.

Falit će mi da se s ljudima nalazim na rondelu.

Falit će mi osječki ljudi. Moji ljudi. Oni koji ostaju za cijeli život.

Neće mi falit komarci, hvala lijepa.

Falit ćeš mi, Osječe. Hoćeš. Jer devet godina nije malo. Pustila sam korijenje. Priznajem da jesam. Ali vrijeme je za neke nove izazove. A i muger si ti. Ovu zadnju kartu si odigrao maestralno. Pobrinuo si se da ću ti se stalno vraćat. I zato ovo nije zbogom, lega. Ovo je samo do skorog viđenja.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: