Svegodišnje neodluke

E tako. Preživili smo i to. Neki više, neki manje. Ja neki dan skoro pa nisam. Izašla sam iz zgrade u pola 8 ujutro da idem na posao. I onda sam se, da izvinete, sasrala. Koji metar ispred mene nije pukla, nego je eksplodirala petarda. Jer ovo što sad bacaju ja ne znam šta je, ali to ne puca, to eksplodirava. I to sve samo po sebi je loša situacija. Ono što ovu lošu situaciju čini lošijom je to što nigdje nije bilo nikog osim mene. Što znači da je neka kretenasto-idiotasta persona bacila petardu s balkona što je super kad si kreten i idiot i nije skoro tebi pala na glavu. U svim ostalim situacijama nije super.

Ali nek smo mi ušli u ovu 2019. Iako je bilo kritično da ju uopće i dočekam jer znate vi koliko teško je biti budan do ponoći?! Uglavnom. Zbrajalo se, oduzimalo, perspektiralo, sagledavalo i donosilo novogodišnje odluke. Ja ne volim matematiku pa se nisam bavila tim radnjama, a i nova godina mi ništa ne znači. Ja sam samo fascinirana činjenicom da ove godine punim 29 što znači da mogu reći rečenicu Kad sam ja upisala faks prije deset godina… što je vrlo čudna rečenica jer di je tih deset godina otišlo?!

Ne volim ni novogodišnje odluke i ne donosim ih jer kod mene znače ama baš ništa. Vježbat sam počela prije dvije i pol godine na neki rendom četvrtak u devetom mjesecu i od tada redovito vježbam. Na primjer. Tako da mi 1.1. i nova godina ne znači ništa. Smatram da je svako vrijeme dobro vrijeme za donošenje pametnih, dobrih i korisnih odluka.

E sad. Imaju te neke odluke koje dugo godina smatram da ih trebam donijeti i nikad ih ne donesem, a znam o njima razmišljat. Smatram da su pametne, dobre i korisne i da ih trebam donijeti, ali ih nikad do sad još nisam donijela. Razlog zašto je vrlo jednostavan. Zato što neću. Neću. I ne želim. I gotovo. Ni od sutra. Ni od 1.1. Neću ih nikad donijet. I to je čisto okej.

Neću prestat jest čokoladu. Neću. Čokolada je fina. Čokolada me čini sretnom. Život je kratak. I neću.

Neću jest prokulice. Prokulice me ne čine sretnom. Život je kratak da bi bila nesretna. Prokulice nisu fine ni u jednoj kombinaciji koju sam isprobala. I neću.

Neću krenit trčat. Meni je to dosadno. Ispadaju mi slušalice iz ušiju. Muzika mi se ne slaže s ritmom trčanja. Bez muzike ne mogu. Teško mi je. I jedva čekam da završi. Probala sam. I neću.

Neću prestat kupovat patike iako ih imam preveč. Volim kupovat patike. Volim nosit patike. Stalno sam u patikama. Patike su udobne. Patike idu na sve. I neću.

Neću se dić ranije da se u miru spremim na posao i doručkujem kod kuće. Jer mi se ne da. I spava mi se. I neću.

Neću se penjat stepenicama na bilo koji kat osim prvog ako postoji lift. Jer mi se ni to ne da. I jer me boli koljeno. I neću.

Neću redovito malo po malo čistiti stan umjesto da se otelim od jednog velikog čišćenja. Ne da mi se malo po malo. I neću.

Neću se prestat svađat. Ne svađam se ja zato što volim. Svađam se zato što su ljudi glupi. Veći dio života sam bila Baranjka. Onda je iz mene izašla Dalmatinka. I ona se voli posvađat. I šta ću joj ja. Ona neće.

Neću postat skromnija. Ja perfektno govorim tri strana jezika. Na primjer. To nije hvaljenje. To je najobičnija činjenica. Istinita činjenica. I neću.

Neću postat spontana. Ja sam organizirana. I neću.

Neću se zamarati ovakvim odlukama. Nisu sve odluke za svakog. Ni za od ponedjeljak, ni za od nove godine. Koliko god pametne, dobre i korisne bile. I to je skroz okej. I neću.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: