Za sad adijo iliti na svidenje

Ja ne znam kako vi koji nikad niste bili možete tako da nikad niste bili. Ja imam dvije liste. Jednu regularnu, po planu i programu, sa sve redom najljepšim gradovima koje sam do sada posjetila. Prvo mjesto već osam godina drži Berlin. Amsterdam je drugi. Frankfurt treći. Prag četvrti. I tako dalje. Druga lista je posebna. Vanredna. Izvan svake kategorije. Sadrži samo jedan geografski pojam. Jedan grad. Van svake konkurencije. S titulom najdražeg grada. Titulom koju mu nikad ni jedan drugi grad neće moći oduzeti. Sigurna sam u to. Slovenska prijestolnica. Ljubljana.

Sretna sam što sam s istoka. Ne znam koliko sam puta u životu bila u Somboru, Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Pečuhu, Mohaču. Puno puta. Gradovima koji su na tu našu stranu. Blizu nas. Ali malo zavidim onima iz središnje Hrvatske. Njima je Slovenija na njihovu stranu. Blizu njih. Moj povratak na istok značio je i bukiranje vikenda u Novom Sadu. Ali prije toga valjalo je iskoristiti blizinu središnje Hrvatske s jednom od meni najljepših zemalja u kojima sam bila i blizinu meni najdražeg grada na cijelom svijetu.

Ljubljana je idealna za jednodnevni izlet iz Zagreba. Blizu je. Bilo autom, autobusom ili vlakom. Kako kome koja opcija odgovara. Ja sam se odlučila za vlak. Jer mi je najpraktičniji i jer obožavam putovanje vlakom kroz slovenski krajolik. Povratna karta direktnim vlakom Zagreb-Ljubljana iznosi 135 kn. Rezervacija vam nije potrebna osim ako idete baš u nekom gužvastom periodu, recimo u vrijeme adventa. Jer rezervacija u jednom smjeru je 27 kn. Što znači da je, da izračunam za vas koji ste ko ja pa vam se ne prikaže odmah računica u glavi, rezervacija za povratnu kartu 54 kn. Što je previše kuna. Ja sam išla međunarodnim vlakom koji ide za Frankfurt i isto tako, samo obrnuto, u povratku i sjedila sam i tamo i nazad iako nisam imala rezervaciju. Vlak ni tamo ni natrag nije kasnio. U polasku smo na granici bili 14 minuta sa vlakom koji je imao sedam ili osam vagona, nisam sad sigurna. U povratku 12 minuta. Što je realno vrlo malo minuta za tako veliko prijevozno sredstvo. Po vagonu ulazi podosta hrvatskih i slovenskih policajaca i prelazak granice stvarno vrlo glatko prolazi.

Mojih cca devet sati u Ljubljani počelo je oko devet sati i petnaest minuta kad dolazi vlak koji sa zagrebačkog glavnog željezničkog kolodvora kreće u 06:58h.

Nedjelja je. Prva stanica je Mercator na Bavarcu jer on radi nedjeljom. Gorenjka se kupuje. Preporučujem onu s cijelim lješnjacima. Ili bilo koju tamnu. A znate da vam se ja razumijem u čokoladu. Jer kod nas se Gorenjku ne može kupiti. Barcaffè baki. I nemojte mi sad ima Barcaffè za kupit i u Hrvatskoj. Znam ja da ima. Nije to isto.

1
Druga stanica sačekuša je Prešernov trg. Čekam ju tamo da dođe. Moja Slovenka. Slovenka koju mi je upravo Zagreb donio. Midve greva na kavo ili u mom slučaju crno-voćasti čaj. Idemo u Pritličje. Kafić u kojem, za svoga života u Ljubljani, nisam nikad bila. Nalazi se u samom centru grada. Na Mestnom trgu. Velik je i jako lijepo uređen. Imam široku ponudu pića i jako ugodnu atmosferu.

2
3
Nakon kave ili čaja, hoćeš-nećeš, ogladniš. Fokulus je standard kad sam tamo. Meni imaju odlične pizze i obrok salate. Cijene su sasvim okej, slovenske, s obzirom na ono što dobijete. Osoblje je iznimno ljubazno. Prostor je ogroman. Isto tako vrlo lijepo uređen sa ugodnom atmosferom. Moja prijateljica Slovenka nije naglasila koju veličinu pizze želi. Ja sam rekla da želim malu. Ali ili me konobar nije čuo ili me nije razumio. Pa smo tako obje dobile veliku. Ona je pojela cijelu svoju. Ali nije to ništa čudno za nju. Može vam ona dobro pojest. Ko da je pravo naša slavonsko-baranjska. Meni je mater Dalmatinka, a otac Baranjac i ja vam uopće ne mogu baranjsko-dalmatinski pojesti. Ali sam ovaj put pojela skoro cijelu svoju pizzu. Tu veliku. I baš sam se pravo najela.

Četvrta aktivnost toga dana bila je jedna od mojih najdražih aktivnosti u Ljubljani. I prijeko potrebna na pun stomak. Šetanje uz Ljubljanicu. Dok sam tamo živjela imala sam sreću da mi je šetnja uz rijeku Ljubljanicu bila svakodnevna budući da mi je to bio put na posao i natrag. Obožavam tu rutu. Nije Ljubljanica velika, ali je potaman. Sve sa svojim šetalištima s obje strane. Mostovima. I ponudom ića i pića.

4
Šetnja nije pomogla u slijeganju pizze, ali zna se neki red. Popodnevna kava/čaj i kolač. Ovaj put smo išle u Lolitu, slastičarnicu koja za moje vrijeme u Ljubljani nije postojala. Ja sam se toliko najela te pizze da ja, koja uvijek, u svako doba mogu slatko, nisam mogla ni vidjet ni kolač ni tortu. Ni komad. Uzela sam mentni čaj i jednu malu čokoladnu pralinu. Čisto me sramota bilo, ali šta je tu je. Lolita je jako slatko uređena. Ima i dosta mjesta. Kolača, torti, pralina i drugih deserata ima mali milijun vrsta. I jako je ukusno.

Zadnja aktivnost dana je također jedna od meni najdražih ljubljanskih. Šetnja parkom Tivoli. Parkom koji je od centra grada udaljen tek 10 minuta, a u njemu vlada mir i tišina. I predivna šuma i puteljci. U svako godišnje doba.

Malo prije nego što ću ja ići u Ljubljanu, sestrična mi je išla s mužem. Pa ih začudilo. I mene je svašta tamo čudilo. Ja se više ne čudim. Nemojte ni vi.

  • Znajte da ćete u Ljubljani sve moći obići pješke.
  • Nemojte se opterećivati kako ćete pričati. Ko prvo, svaka treća osoba je Bosanac. Ko drugo, Slovenci nas razumiju, a i ako nas ne razumiju jako će se potruditi da nas razumiju. Ko treće, naučite lijepo reći najosnovnije stvari. Ništa vam neće biti.
  • Pripremite se na vrlo ljubazne ljude.
  • Cijene su veće nego naše. Višlje plaće, višlji standard, višlje cijene.
  • Ljudi po zimi sjede vani. Svukuda. Slovenci su to. Ne znaju oni za zimu. Ne griju oni kad je vani 11 Celzijevih stupnjeva. Toplo je to. Grijanje se automatski gasi. Šta će ti grijanje.
  • Ljubljana vam se vrlo često loži na London pa ono što bi rekli londonsko vrijeme, a niđe Londona. Kad se spusti, onda se spusti. Niste imali sreće.
  • Kad vam Slovenac spomene zamuda, nemojte se početi krstiti i pitati se zašto on tako odjednom priča o tim organima. On samo priča o kašnjenju.
  • Ako vam zdrav i prav čovjek kaže da je upokojenec, nemojte misliti da je lud. On je samo u penziji.

Dok sam čekala vlak na peronu vratila sam se u tu 2014. Kad je S.A.R.S. svirao u ušima, a Ljubljana bila pod nogama. Godina i destinacija koje su me naučile važnu životnu lekciju. Nismo vam Ljubljana i ja dobro krenule. Lupila mi je šamarčinu čim sam došla tog petka 28.02.2014. godine. A onda me naučila. To što misliš da u životu nešta ne želiš, ne znači da to nije upravo ono što ti treba. Meni je Ljubljana trebala. Upravo.

Vlak je točan. U 18:36h krećem za Zagreb.

Ja ne znam kad ću opet na tu stranu. Sad mi je to puno dalje. Ali vi koji niste nikad bili nemojte da niste nikad bili. Šteta je.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

%d blogeri kao ovaj: