Moja malenkost je mojoj malenkosti odlično društvo

Svojedobno je jedna moja bivša kolegica s posla imala izjavu da joj prije nije bio problem raditi po cijene dane jer nije imala dečka. A u trenutku kad je to pričala imala je dečka pa onda više nije htjela raditi po cijele dane. Nek’ po cijele dane rade kolege koje nemaju dečka/curu. Ček. Samo malo. Što bi Šojić rekao: E pa neće da može. Izvinjavam se i u svoje i u ime svih cura i dečkiju koji se s tim ne slažu. U biti se ne izvinjavam. Niti se ispričavam. Ali neće da može. Zašto bi to što neko nema curu/dečka značilo da može raditi po cijele dane i da u životu nema nikakvu zanimaciju osim posla?!

Ja sam uvijek bila i uvijek ću biti radnik od-do. Zato što imam puno izvanposlovnih aktivnosti i zanimacija koje volim. Volim i svoj posao, ali volim i doći kući. Nemam ništa protiv ljudi koji su dijametralno suprotni meni i ne mogu razumjeti moje HEP-ovsko radno vrijeme jer oni rade po cijele dane. I to vole. I to im je cijeli život. Njima ja nisam normalna, meni oni nisu normalni, ali ne diramo jedni druge jer svako zna svoje. Nastavi čitati

Tom diplomom mo’š obrisat’ gu’icu

Alergična sam od šeste godine. Grinje. Kućna prašina. Perje. Bila je i faza s mačkama i psima. Duhanski dim. Smeta mi i toplina. Nekako s godinama sam postala alergična na toliko toga da dobro da su mi dišni putevi uopće prohodni. Ljude koji konstantno kasne. Jesam. Neodgovorne pojedince. Jesam. Kelj. Jesam. Ljude koji svojom diplomom figurativno mašu svima drugima ispred nosa jer smatraju da su zbog toga pametniji i bolji od svih drugih. Jesam. O, kako jesam. Ospice mi izbiju.

Nedavno mi je opet neko rekao da to što sam ja završila je glupost, tečaj, da to može svako završiti. Nisam prvi put to čula. Nisam reagirala jer sam davno odlučila da se s budalama ne raspravljam i objašnjavam. Da. Slažem se. Moj faks bi mogao završiti svako. Svaki faks bi mogao završiti svako ako ispiša dovoljno krvi, trudi se i uči. Da ne izmišljam toplu vodu izjavom da faks ne završavaju nužno pametni, nego uporni. Ja sam svoj završila s lakoćom, nekome ko ne voli čitanje i pisanje bilo bi malo teže, ali bih ga mogao završiti. Moja prijateljica je s lakoćom završila medicinsku fiziku pa je onda još upisala i s lakoćom završila nešto što ja i dan danas ne znam točno kako se zove. Naravno da ti je lagano kad to voliš i leži ti. Završila bih ja i nešto drugo, vjerojatno ne s lakoćom, ali bi završila jer sam uporna. Nastavi čitati

Muškarci, danas sam na vašoj strani

Ja jesam žena. Feministica. Emancipirana. Samostalna. Sve sam to. Na svaku mušku imenicu uredno dodajem sufiks -ica. Strašno me veseli uspjeh drugih žena. Ako na neki način mogu poduprijeti taj uspjeh, poduprijet ću ga. Mi smo divne. Svaka upravo takva kakva jest. Ali ponekad. Samo ponekad. Ponekad smo grozne. Ljubomorne. Zavisne. Bezobrazne. Obijesne. Iskompleksirane. Frustrirane. A što tek možemo tračati!

E upravo zato je ponekad teško biti žena i raditi s drugim ženama. I upravo zato me veselilo zaposlenje u većinskom muškom kolektivu. Većem kolektivu. Ovo je prvi puta da radim i u tako velikom kolektivu, i da imam muškog šefa, i da imam puno kolega i vrlo malo kolegica. Znaš kako to izgleda svaki dan?! Divno! Nastavi čitati

%d bloggers like this: