Jedva čekam jedvačekanja

Oznake

, , , , ,

Mozak mi se slijepio od vrućine. Slijepile su mi se i leće. Mislim. Slijepilo mi se sve. Što znači da niti mogu razmišljati, niti šta radim, niti šta vidim. Što je odlična kombinacija za biti na godišnjem. Na kojem ja jesam. Voljela bih reći da po ovoj vrućini ne mogu ništa ni jesti, ali to se neće dogoditi ni danas ni ikad.

Jedva sam čekala godišnji. Ali. Prvi puta u tri radne godine nisam ga jedva čekala zato da pobjegnem od posla, kolega, šefova ili radnog prostora. Jedva sam ga čekala zato što je vruće i zato što mi treba stanje bez razmišljanja, bez da išta radim i bez da išta vidim. Da se odmorim. Nastavi čitati

Jesi se udala?! I zašto nisi?!

Oznake

, , , ,

Nisam i neću! To je odgovor koji u zadnje vrijeme dajem svim znatiželjnicima. Onima što te spopadnu dok nenašminkana, s masnim repom na vr’ glave, u bijeloj majici s tragovima višanja, lubenice i čokolade ideš samo skoknuti na brzinu do trgovine. Mom odgovoru kao da se ni malo ne čude. Vjerojatno si misle nije ni čudo kad si takve prgave naravi. A i to što hodaš okolo s masnom kosom i musava baš ne pomaže.

Oni su oni što ti traže ono što nemaš pa ti onda time nabijaju komplekse. Ili bar pokušavaju. Završila faks. Imam. Radim. Imam. Stan. Imam. Tehnički ima ga mama, ali potejto potato. Skoro 27 godina. Imam. Muž. Nemam. A jadna. Bit će. Ne brini. Kažu oni meni. Na ulici. U trgovini. Svagdje ih ima. Ko se, bre, brine?! Ja se ne brinem. Jel’ ja stvarno izgledam ko da se brinem?! Ne kužim. Nastavi čitati

Nisam ja normalna

Oznake

, , , ,

Majko mila, što je vruće! Ovo točno nije normalno. Ne može se normalno ni disati, a ne funkcionirati. Došlo je vrijeme kad se rerna i usisavač pale na jesen. Prevruće je. Da se bar malo salca hoće otopiti od te vrućine. Ali neće. Ni gram. E sad, kad smo to raščistili možemo na ozbiljnije teme.

Vrućina je podnošljivija uz bazen ili more. Doduše ne uz bazen u kojem je voda 30 stupnjeva, ali potejtou potato. Ali ne valja ni kad je more hladno. Tako da nikad ne valja. Ali je podnošljivije nego u asfaltu. Termala sam se cijeli produženi vikend. S mamom i tatom. Znam. Strašno. Sa skoro 27 godina ići s mamom i tatom u terme. Ko to normalan ide?! Evo ja. Ali ja nisam normalna. Kažu. Nastavi čitati

“Za Beograd!”

Oznake

, , , , ,

„Za Beograd! Za Beograd! Firmom Krstić! Firmom Krstić!“ – ako ne znaš odakle je ovo, o’ma idi guglati i gledati jer je sramota. Oni koji su gledali znaju kako izgleda prijevoz ovom čuvenom firmom. Nisam se baš tako vozila, ali skoro pa i jesam. Nije jedino bilo tako zabavno. Bitno je da sam stigla. Sama. Jer, kao što sam pisala, od sada putujem sama.

Stigla sam i natrag. Izujedana od komaraca. Neispavana. S upalom mišića. Ali sretna. Vesela. Iza mene je prepješačenih 38 kilometara što znači da mi više za Beli Manastir ne treba vlak i da mogu ići pješke iz Osijeka. Puno dojmova. Puno hrane. Uzbrdice. Nizbrdice. Znamenitosti. I rakije. Ne može bez rakije. Nastavi čitati

Vodim samu sebe

Oznake

, , , ,

Ko me zna, zna da imam strašno visok prag tolerancije, ali kad mi pukne film, onda je gotovo. I pukao mi je. Ima već sad koji tjedan. Sama sebe sam dosta trpila (dragi spelling checkeru, neću napisati trpjela, hvala lijepa) i sad je dosta. Razljutila sam samu sebe, presjekla i rekla dosta. Idem. Od sada idem. Putujem. Sama sa sobom.

Moji prijatelji ili ne vole putovati i to im je bacanje novaca, ili trenutno baš za to nemaju novaca pa to trenutno vječno traje, ili se ne možemo nikako uskladiti da idemo skupa, ili cure putuju sa svojim dečkima, tj. dečki sa svojim curama, ili putuju s braćom/sestrama, ili hoće putovati samo po svojim uvjetima. Po meni sve legitimni razlozi. Ali ja sam dozvolila da njihovi razlozi postanu i moji. Nisam htjela ići sama jer je zabavnije ići s više ljudi, jer kako ću ja to, jer… Nastavi čitati