“Vozi, Miško”

Ako ne znaš ko je Miško i ko mu je i kada i gdje rekao kuda da vozi, molim te da upališ Google i općekulturno se obrazuješ jer se to mora znat! Evo da ne moraš sve guglat ja ću ti reći, ono što je sad trenutno najvažnije, da Miško vozi za Beograd. Ostalo izvoli sam saznat. E sad kad smo to riješili, idemo na bitne stvari. Bitne stvari su da nisam slomila nogu, da me niko nije pokrao i da me nije udario grom. Što je, s obzirom da mi je na pretprošlom putovanju otkazan let, a na prošlom me ugrizao pas, veliki napredak.

Nije se dogodilo ništa strašno, osim što sam pojela family pack mančmalova jer to radiš kad čekaš dva sata na granici. I ovo nije ko ono kad kažeš dva sata jer ne znaš koliko točno, a dva sata zvuči dovoljno dramatično. Ovo je doslovno dva sata. Jer srpska pa onda hrvatska posla. Al mančmalov je bio fin! Nastavi čitati

Beograd na brzaka

Prošle godine u ovo vrijeme spojila sam onaj neki praznik, koji je pao na četvrtak, s petkom pa sam time dobila produženi vikend pa sam, da mi dupe vidi puta, išla u Beograd. Ove godine u ovo vrijeme nije praznik u isto vrijeme ko prošle godine pa nisam imala šta spojit, ali sam bila opet u Beogradu. Jedan i pol dan. Što je možda malo. Ali bolje i jedan i pol dan u Beogradu nego nula dana u Beogradu.

Bilo je kratko. Nabrzaka. Sunčano. Oblačno. Sparno. Vjetrovito. Vruće. Hladno. Uzbrdasto. Nizbrdasto. Kaldrmasto. Najedeno. Napito. Našopingirano. Kulturnoizuzdizano. Bilo je lijepo. Jer u Beogradu ti bude lijepo. Jedan je to od onih gradova u kojem imaš onaj neki feeling. Ja ga imam svaki put kad ga posjetim. Lijep je to feeling. Nastavi čitati

“Za Beograd!”

„Za Beograd! Za Beograd! Firmom Krstić! Firmom Krstić!“ – ako ne znaš odakle je ovo, o’ma idi guglati i gledati jer je sramota. Oni koji su gledali znaju kako izgleda prijevoz ovom čuvenom firmom. Nisam se baš tako vozila, ali skoro pa i jesam. Nije jedino bilo tako zabavno. Bitno je da sam stigla. Sama. Jer, kao što sam pisala, od sada putujem sama.

Stigla sam i natrag. Izujedana od komaraca. Neispavana. S upalom mišića. Ali sretna. Vesela. Iza mene je prepješačenih 38 kilometara što znači da mi više za Beli Manastir ne treba vlak i da mogu ići pješke iz Osijeka. Puno dojmova. Puno hrane. Uzbrdice. Nizbrdice. Znamenitosti. I rakije. Ne može bez rakije. Nastavi čitati

%d bloggers like this: