Bijesna sam ko pas

Znam da čekaš već duže vrijeme, ali evo sad ću ti objasnit ono što ti dugujem objasnit. A kad ti objasnim, imat ćeš razumijevanja za to što toliko čekaš. Ili nećeš. Uglavnom. Zadnji dan boravka na moru digla sam se u šest. Jedva. Po našem vremenu je to pet. Još gore. Ali zacrtala sam si da idem u jutarnju šetnju obalom. Šetnicom koja je dugačka oko dva kilometra. Od Olympic Beacha do Paralije. Može se šetat, trčat, vozit bicikl, rolat, neki i nordijski hodaju. Iako je bilo rano nisam bila sama. Uživala sam u friškom zraku, izlasku sunca i muzici iz mog old school mp3-a. Dok me nije uzrizao pas. Lutalica. Za unutrašnju stranu lijevog koljena. Nastavi čitati

%d bloggers like this: