Neplansko-kampanjski

Srijeda je. 21:42h. Znam da tebi nije, ali meni trenutno je. Imala sam i ideju i vremena sedam dana da napišem ovaj post. Pa nisam. Pišem ga sad. U zadnji tren. Jer sad moram. Jer je sutra četvrtak. Iako je tebi već četvrtak. A četvrtkom u 10h mora biti objavljen. Realno, ne mora jer me niko ne tjera da bude tada osim same sebe, ali ako sam rekla svaki četvrtak u 10h, onda to znači svaki četvrtak u 10h.

Za zadaću iz njemačkog (C2 razina da ne bi bilo špakulacija, hešteg možemise) sam brat bratu imala 15 dana vremena. Fino polako. Malo po malo. I jesam. Fino brzo i sve odjednom noć prije. Jer imam vremena. Stignem. Sutra ću. Ma stignem i sutra ako počnem. Sutra sigurno. I dok to sutra ne bude dan ranije ništa od mene. A ja sam inače ful (ne preseravam se s tim ful, nego mi je to ostalo u upotrebi još od života u deželi jer ga Slovenci stalno koriste) organizirana. Ne znam na šta bi to ličilo da nisam. Nastavi čitati

%d blogeri kao ovaj: