Nekomforna vožnja biciklom s pramenovima na glavi

Nedavno sam shvatila da u ovu 28. koja mi se približava ulazim, za sada, s tri svoje male pobjede. S tri stvari koje sam jako željela napravit već godinama, ali nisam. Do sada. Jer me bilo strah. Jer je ova njonjasta zona komfora baš super. I baš je lijepo biti u njoj ušuškan. Fino je. Ugodno je. Nije te ničega strah. Ali nema napretka. Tebe kao osobe.

Problem je što kad sam o ovome svemu razmišljala, nisam odmah to zapisala i sad se, da me ubiješ, ne mogu sjetiti koja je druga stvar! A uredno izjutra pijem aroniju, a izveče magnezij. Pregledavala sam i slike na mobitelu da me možda nešto na to nešto asocira, ali ništa. Možda se do kraja posta sjetim. Nastavi čitati

%d bloggers like this: