Veza na daljinu

Znaš ono kad si na godišnjem i probudiš se deset do šest ujutro sam od sebe sav odmoran i naspavan?! Jasno. Ne znaš. Ko bi normalan. Ali mi nenormalni bi. Deset do šest. Ujutro. Naspavana. Odmorna. Na godišnjem. Jer inače postoji opcija dizanja u deset do šest kad se jako, ali ono baš jako mora, ali niti bude naspavana niti bude odmorna. Možda je ključ u tom godišnjem, ali ja mislim da je to sve do zraka. Tog deželskog.

Četiri godine sam čekala da bude dovoljno toplo, pa onda dovoljno hladno, da bude onako temperaturijski optimalno, pa mi Merkelica zbog izbjeglica ukinula međunarodne linije, pa sam čekala tko će ići sa mnom, pa sam čekala ovaj godišnji, pa onaj godišnji, pa ova destinacija preča, pa ona destinacija preča. I onda su već prošle četiri godine. Onda se dogodio januar ove godine i skupilo se sve što se moglo skupiti. Godišnji je bio neophodno potreban, a u obzir je dolazila samo jedna destinacija. I samo jedan saputnik. Ja. Sama sa sobom. Nastavi čitati

Autoplagirani Prvi maj

Odmah da razjasnimo jednu stvar. Današnji tekst bit će prepun autoplagiranih rečenica. Rečenica koje sam vjerojatno prije upotrijebila u drugim tekstovima koje sam pisala. Ali to je u redu. To je danas dozvoljeno i poznatim ljudima, a kako onda ne bi tek bilo meni. Nepoznatoj.

Pa krenimo. Većina nas ima onog jednog prijatelja koji početkom godine sjedne, uzme kalendar u ruke i pregleda kad pada koji praznik i odmah pospaja sve što se pospajati da. Ove godine je taj prijatelj sretan jer Prvi maj pada na ponedjeljak. Možda nije toliko jako sretan koliko bi bio da pada na utorak ili četvrtak, ali i ponedjeljak je u redu. Ne ponovila se tragedija od prošle godine kad je pao na nedjelju. Nastavi čitati

%d bloggers like this: