Neplanirano planirano Skopje

Zamisli stado mazgi. Mislim možeš zamisliti i dva, tri, pet takvih stada. Ja ću i dalje bit tvrdoglavija od svih njih. Puta još dva. Plus što sam još superorganizirana i totalno nefleksibilna. Ni u šta od ovoga nije se uklapala činjenica da me u Grčkoj ugrizao pas lutalica i da smo se odmah morali vraćati u Hrvatsku zbog cijepljenja i ne provesti dva planirana dana u Skopju. Kojem sam se toliko veselila!

Iz Grčke smo krenuli podosta kasno jer sam ja još morala na previjanje prije puta. Bila sam sva nesretna. Skopje već jako dugo želim posjetiti i ovo je bila idealna prilika. Gunđam. Morogam. Mogo me neko u Skopju cijepit. Glupi pas. Dosadna sam i sebi i automobilskim cimerima. A jel nije da mi pored Skopja skoro pa prolazimo?! Zna me 28 godina. Znao je da im se ne piše dobro čim sam to pitala. Pa možemo stati bar da malo prošetamo. Makar malo. Nastavi čitati

Road trippin’ s mamom i tatom

Kalispera. Dobro veče. To je jedino što znam reć na grčkom. I malo me sramota zbog toga. Mada ovdje gdje sam ja priča se srpski da te ceo svet razume, a ja pripadam onoj struji koja smatra da su hrvatski i srpski jedno te isti jezik tako da ja sve razumem i mene svi razumeju i skoro ni jedan drugi jezik mi ne treba. U Grčkoj sam. Skoro sam mogla ne bit u Grčkoj, ali sam se utrpala.

Bio je negdje peti ili šesti mjesec kad je mene moj ženski roditelj nazvao i rekao da ona i muški roditelj u devetom mjesecu idu u Grčku. Ja sam oduzela nastavak -u i dodala nastavak -emo. Idemo. Jer situaciju u kojoj njih dvoje idu na deset dana u Grčku, u kojoj ja nisam nikad bila, i još uz to se zaustavljaju u Makedoniji, u kojoj ja isto nisam nikad bila, a ja tih deset dana provodim u Osijeku je nedopustiva situacija. Nastavi čitati

%d bloggers like this: