Rođendanska

Živa sam. Tu sam. Nije me bilo jedan period. Čak su se i neki prijatelji zabrinuli za mene. Ali ne dam se ja tako lako. Ove godine definitivno ne volim januar. Rekla bi da mi je ovogodišnji bio jedan od gorih mjeseci u životu, ali neću jer me sramota pred ljudima koji imaju pravih problema. Uglavnom. Prošlo je. Idemo dalje. Počeo je februar.

A danas je godinu dana. Godinu dana kako sam pokrenula blog. Nekoliko godina su me nagovarali na to, a ja se nisam dala. Bilo me je strah. Bila sam lijena. Nikad mi nije bilo pravo vrijeme za to. Nikad nisam za to imala vremena. Imala sam ideju šta bi i kako pisala, ali sam htjela da to i grafički na nešto liči, a u to se nisam razumjela i bilo mi je lijeno učiti. Pa nisam znala kako bi blog nazvala. Pa sam se pitala zašto bi to neko čitao. Pa sam mislila da će me ljudi samo hejtat. Imala sam milijun izgovora zašto ne i zašto ne sad. Dok nije došlo iz dupeta u glavu. A u svim mojim slučajevima taj put je jako dugačak. I u ovom slučaju nije bilo ništa drugačije i trebalo je nekoliko godina. A onda sam krenula i sve se nekako posložilo. Nastavi čitati

%d bloggers like this: