Jedva čekam jedvačekanja

Mozak mi se slijepio od vrućine. Slijepile su mi se i leće. Mislim. Slijepilo mi se sve. Što znači da niti mogu razmišljati, niti šta radim, niti šta vidim. Što je odlična kombinacija za biti na godišnjem. Na kojem ja jesam. Voljela bih reći da po ovoj vrućini ne mogu ništa ni jesti, ali to se neće dogoditi ni danas ni ikad.

Jedva sam čekala godišnji. Ali. Prvi puta u tri radne godine nisam ga jedva čekala zato da pobjegnem od posla, kolega, šefova ili radnog prostora. Jedva sam ga čekala zato što je vruće i zato što mi treba stanje bez razmišljanja, bez da išta radim i bez da išta vidim. Da se odmorim. Nastavi čitati

%d bloggers like this: