Tri nula

Neki dan sam se našla s prijateljicom u gradu na čem drugom, nego na nečem slatkom. Sasvim jedno obično žensko nalaženje osim što je vani pljuštala kiša i bilo je zima za obući debeli, inače, zimski duks. Usred srpnja. To mi je prijateljica koja mi se prijetila da ove godine nema šanse da rođendanski poklon dobijem i jedan jedini dan prije rođendana. Ali. Korona, potresi i snijeg u martu naveli su je na razmišljanje da je ove godine svemir sam po sebi i tako već u prevelikom disbalansu da bi ga još i ona remetila i nepoštivala tradiciju. A tradicija je da Sonja svoje rođendanske poklone dobija/ižica (ista stvar) prije rođendana.

I dok je ona meni tako objašnjavala zašto sam ipak dobila preuranjeni rođendanski poklon, a ja se oduševljavala istome, stigla mi je poruka sadržaja –  Jesi ti još sa Žanom?. – Jesam. Zašto? – Odgovor na to pitanje u stvari je bila zamolba da inače kad tako nekud odem zaključam stan za sobom. Hm. Dobro. U moju obranu to jutro sam išla van po kiši i kišobran mi se sušio u hodniku pa sam s njim petljala kad sam se išla naći s prijateljicom, razmišljajući šta ću slatko jesti, a da nije sladoled jer je za sladoled bilo prehladno. To jutro mi je stigla i najbolja kompjuterska stolica na svijetu i bila sam jako uzbuđenja. To mi je i genetski jer moj tata zna otići kod bake u selo udaljeno 12 kilometara i ne zaključati kuću (jer zašto bi naslijedila njegov metabolizam kad mogu to). To mi je i zato što sad imam trideset godina. Nekad ću zaboraviti zaključati stan kad nekud idem. Šta sad. Nastavi čitati

28.

Sretan četvrtak. Maldivima sretan Dan neovisnosti. Svim Anama sretan imendan. A meni sretan rođendan. I Mick Jaggeru. I Helen Mirren. I Kevinu Spaceyu. I Sandri Bullock. Ali najviše meni. Sretan mi 28. I pozdrav svima iz Kölna.

Ovo je parna godina. Ja sam preznovjerna i letim avionom samo parnim godinama. Nisam, lažem, ali se do sada stvarno potrefilo da sam svaki put letila na parnu godinu. Tradicija se nastavlja. Pa sam tako ove godine počastila sebe od sebe za sebe. Ne avionom. Već putom. U Köln. Pitali su me ljudi šta ću u Kölnu. Ja stvarno ne znam zašto su me to uopće pitali. Ko da me ne znaju. Ja idem di oću, a često tamo gdje niko neće. U Kölnu ima svega, a čega svega ću napisati kad se vratim. Nastavi čitati

Sretan mi rođendan

Bio jučer. Kako je 27.7. puno lakše zapamtiti od 26.7., čestitke primam i danas. Primam ih i 25.7. jer je očigledno i to lakše zapamtiti od 26.7. Imam čak prijateljicu koja ima mantru da joj prijatelj ima rođendan 25.7., a ja dan poslije. Neko bi pomislio da je prijatelj bitniji od mene. Zato sve Ana pamte moj rođendan jer isti dan imaju imendan. Skoro sam i ja imala dva u jedan, ali moj tata je, pametno, zaključio da se svi zovu Ana pa neću i ja.

27. Zadovoljna sam tom brojkom. Sviđa mi se. Nekako zvuči ozbiljnije i pametnije od 26. Ozbiljnosti imam i previše, ali pamet uvijek dobro dođe. Ono što mi se ne sviđa je to što sad moram mijenjati koncept predstavljanja na svim stranim jezicima koje govorim. I tako svake godine. Momentalno ću shvatiti imperfekt prezenta konjuktiva drugog bilo kojeg jezika, ali zapamtiti brojeve neću. Kao pravo dijete dvoje matematičara. Twenty seven. Siebenundzwanzig. Veintisiete. Ventisette. Sedem in dvajset. Nije loše. Nastavi čitati

%d blogeri kao ovaj: