Predbožićna neodluka

Jučer smo na poslu imali, kako bi rekli onako čist’ hrvatskim riječnikom, Secret Santu. Iliti tajno božićno darivanje. Iliti tajnog Deda Mraza. Ne mogu reć’ Djed Božićnjaka jer ne mogu. I tako je 25 odraslih osoba na trenutak potpuno pošašavilo. Zamotavalo, odmotavalo, razgledalo tko je šta dobio i kalkuliralo tko mora da je njihov Secret Santa. Jer bi htjeli znati. I tko je njima kupio i tko je drugima kupio. Ali onda ipak ne bi. Jer nekako je u tome i čar.

Moj tajni Deda Mraz nije mogao ostati tajni jer sam ja u prošlom životu bila agent CIA-e, FBI-a, Domovinske sigurnosti ili neke takve slične tajne situacije. Naravno da me zanimalo, ali ispočetka nisam znala. Onda samo počela pretpostavljati i nekako, kad sam dobila poklon, pogodila sam ko je. A i moj Secret Santa ne zna baš lagat’. I bez obzira na to, bilo mi je sve to fora jer sam dobila lijep poklon od osobe koja me ne poznaje baš nešto naročito. Nastavi čitati

%d blogeri kao ovaj: