Žena idiJot

Mi žene smo ponekad baš idijotaste. Muški su, dakako, puno više od ponekad, ali to sad nije tema. O tome ćemo neki drugi puta. Nego. Neki dan sam došla kući s posla dva sata kasnije nego sam planirala, izula se i nisam mogla stat na prednji dio stopala. Doslovno. Do kauča i horizontalnog položaja sam morala hodat na petama. Jer sam idiot. I budala.

U korist mojim gležnjačama na petu, koje sam taj dan nosila, ide par stvari. Nisu znale da tog jutra neću moći izaći iz busa na željenoj stanici. Jer baš sam taj dan odlučila bit ova baranjska polovica u meni, na šta je kasnije dalmatinska druga polovica poludila. Mi smo Balkan i rečenica – Oprostite, možete li se, molim Vas pomaknuti. – ne znači nikom ama baš ništa. Jer dok sam ja prostila i molila bus je krenuo dalje. I umjesto da izađem na stanici koja mi je tri minute od posla, ja sam morala izaći na sljedećoj i vraćat se natrag što inače ne bi bio problem. Ali. Gležnjače na petu. I, majke mi, onaj Most slobodne ima milijun kilometara. Nastavi čitati

%d bloggers like this: