Fali mi sat u glavi

Nikad nisam voljela da drugi diraju moje stvari, da ih dajem ili posuđujem. Razmažena jedinica. Možda. Mada se ja s tim ne slažem. A kako inače imam visoko mišljenje o samoj sebi očigledno da nisam relevantna da o tome sudim. Ljudi imaju tendenciju da te stvari ili ne vrate ili pokidaju. A ja jako volim sve svoje stvari. Kao što volim i onaj jedan sat spavanja duže.

Ne možeš mi uzeti sad taj sat i onda ga vratiti krajem godine i očekivati da ćemo si biti dobri. Ja sam bez tog sata neispavana, nadrndana, živčana. Mislim, i inače sam takva, ali sad sam još gora. Ja bih to pomjeranje sata unaprijed zabranila zakonom. U mom idealnom i sebičnom svijetu zakonom bih zabranila još poneku stvar. Nastavi čitati

%d bloggers like this: